Дечаци данас

Дечаци данас: навучени на игрице, порнографију и неспособни да приђу

Дечаци се играју

Уроњени у сајбер свет, дечаци не науче основне вештине општења са другима, а камоли да флертују, да рескирају да буду одбијени или да позову на састанак. Због тога данас влада нови облик друштвене стидљивости.

Ако сте данас дете у Великој Британији, веће су шансе да ћете имати телевизор у дечијој соби него оца у кући. А чак и када су очеви ту, нећете их се много нагледати – на сваких пола сата разговора са оцем, дечаци проведу 44 сата гледајући у екран ТВ-а, паметног телефона или компјутера.

Ове туробне статистике износи амерички психолог Филип Зимбардо у својој новој књизи „(Не)повезани човек: Како је технологија опустошила мушкост.“

Зашто су дечацима потребни очеви? Зимбардо, пензионисани професор са Стенфордског Универзитета објашњава да су сваком потребни и мајка и отац јер они пружају различите врсте љубави. „Мајке воле безусловно, јер су нас родиле. Ако донесете кући све јединице, мама ће рећи ‘У реду је, више се потруди. Мама те свеједно воли’“.

Детињасти мушкарци

„Очеви су захтевнији. Они ће давање џепарца условити бољим оценама или обављањем кућних послова. Увек је тако било са очевима и синовима – то што постојиш и што имаш моје презиме није довољно. Мораш да се потрудиш да би заслужио очеву љубав и поштовање. Тај главни извор спољашње мотивације данас за свако друго дете више не постоји“.

У књизи, Зимбардо и његов коаутор Никита Д Куломбе анализирају зашто мушкарци данас не сазревају на исти начин као пре.

Њихова теза је да се, за разлику од девојчица које су све успешније, дечаци повлаче у сајбер простор, у потрази за сигурношћу и признањем које не добијају у стварном свету. У школи се досађују, немају фигуру оца као подстицај, немају вештине да остваре љубавне везе, сматрају да други треба да све раде уместо њих (углавном родитељи) и одбијају да одрасту, јер не желе да се задужују, раде посао који их не испуњава и натоваре себи одговорности на врат. Резултат свега тога је да се завлаче у своје собе где су у опасности да постану зависници од порнографије, видео игрица и Риталина (лека за АДХД).

Није ни чудо, сматра Зимбардо, када популарна култура нуди модел „мушких пудлица“ и детињастих морона, као што су јунаци тв серија, филмских комедија или ријалити програма у којима мушкарци изводе неуспешне вратоломије („Џекес“ на МТВ-ју). То су мушкарци без емоционалне интелигенције, способности да се неком посвете, преузму одговорност или зараде новац.

Када су у питању афро-амерички дечаци, већ генерацијама они одрастају у домаћинствима којима владају жене – њих 60-70%. Нема очева који би постављали границе и постављали захтеве. А слично се данас дешава и са породицама белаца. У САД, трећина дечака расте у породицама без очева, док је у Британији то сваки четврти дечак, што је три пута више него 1971. године.

Зависност од порнографије

Зашто су дечаци склонији бекству у виртуелни свет него девојчице? „Свет видео игара је привлачан дечацима јер је ту много акције а мало размишљања. Девојчице се више посвећују емоцијама, дечаци делању“.

А порнографија? „Дечаке она више привлачи зато што њих занима визуелни и физички аспект, а онлајн порнографија је нарочито ослобођена од било каквих заплета, што је чини досадном девојкама“, сматра Зимбардо.

Она разорно делује на однос дечака према сексуалности, јер занемарује љубав и романсу. „Све се своди на визуелне утиске, без додира, пољубаца, комуникације, узајамног постављања граница. Када видите 100.000 таквих сцена, то постаје друштвена норма. Сваки дечак верује да је то оно што девојке желе“.

Уроњени у сајбер свет, дечаци не науче основне вештине општења са другима, а камоли да флертују, да рескирају да буду одбијени или да позову на састанак. Због тога данас влада нови облик друштвене стидљивости.

Увек је дечацима било тешко да причају са девојчицама, али данас они ни не вежбају па им је још теже, а онда се повлаче још више у виртуелни свет. „Сваки момак се боји да буде одбијен, да девојка неће хтети да га пољуби или да изађе са њим. У свету виртуелне порнографије тога не морају да се боје“. А још горе тек долази. Порнографија постаје све префињенија, развијају се 3Д и интерактивни виртуелни секс. Ускоро ћете моћи да ставите 3Д наочаре и да подесите да протагониста изгледа као ви, тако да ће доживљај бити још стварнији.

Осим породицама, и школама данас владају жене, и 90% наставника у САД су женског пола. Оне са мање наклоности гледају на живахну и немирну децу, више пажње поклањају виним моторичким вештинама него физичкој култури. Због тога је дечацима у школи досадно, врпоље се и праве проблеме, па масовно добијају етикету синдрома поремећаја пажње, а након тога и лекове као што је Риталин. Ови лекови изазивају зависност, што фармацеутским компанијама иде на руку, због чега оне и раде на томе да се све више деце проглашава болесном.

Како дечаке вратити у стваран свет? Зимбардо има неколико предлога – више мушких наставника, више подстицаја за удруживање и заједничке активности дечака и мушкараца, социјалне мере које би очеве држале у близини синова …

Један од занимљивијих предлога је и учење плеса. „Дечаци данас не умеју да плешу, а то је вештина која подстиче комуникацију са девојчицама. Кад би дечак пришао девојчици и позвао је на плес, то би га учинило баш популарним. А сам чин плеса удвоје омогућио би дечацима да схвате колико је стварно искуство додиривања другог људског бића узбудљивије од виртуелног“.

Недавно, Зимбардо је учествова о у снимању документарца о дечацима са називом „Маска под којом живиш“. У једној сцени, дечаци у школи добијају лист папира и на једној страни треба да напишу какав је њихов имиџ, а на наличју – како се осећају. Онда би тај папир згужвали и бацили другом детету. „Сви су написали исто“, прича Зинардо. „На предњој страни писало је „Јак. Неустрашив. Разбија“, а на полеђини „Усамљен. Тужан. Нема пријатеље“. Сви дечаци су били запањени колико се слично осећају. „Дечаци су у очајном стању и сумњам да ће то ускоро да се поправи“, закључује Зинардо.

Извор: Гардијан.

Превод преузет са сајта Детињарије.


Коментаре послужује Disqus

<< Селим се у Сан Аморе … Како су раздвојени мушкарци и дечаци >>